Zagorec v Ameriki - 2011. - 2012. - 3. dio
autor: Andrija Sakalj
Kišetina me prala 300 kilometri, ali oprema je odelala svoja pa nisam nigde premočil.
Prespaval pri bratiću koji je malo ispod Calgary-a v mestu Okotoks i reko nastavljam v jutro. Celo vreme pratimo prognozu, ali nije ohrabrujuće :-(
Budim se u 7 kad ono vani lagano belo i nekih -4 °C .... aha reko zahebi ti to.
Krećem tek poslje 2 jer idem samo 150 km do bratićevog netjaka pa onda sutra od njega dalje.
Furam se, nije neke pre strašno, ali jeno 20 km pred Fort Macleod (tu idem) me počne sneg prati. E mislim si di su mi skije sad hehe.
Preživel i to nekak, smjestil se kod netjaka, večera, druženje i veli mi čiča da ide v jutro prije 7 na posel pa bum i ja moral zginuti do onda. A tak i bi.
Divno zvjezdano jutro, trna kmica, a temperatura strahovito vručih -7°C!!!
Vidim nebu to sam tak išlo pa počnem z oblačenjem: čarape, termo čarape, duge gače, pidžama, potkošulja, kratka majica, duga majica, hleče s termo podstavu, jakna s termo podstavu, čižme, rukavice za snowmobil, potkapa i naravno slušalke z mjuzu v vuha i na to flip kaciga.
Matorek vužiže ko strela i poklim malo zagrijavanja spremni za put.
Spominjem mater Kanadski zimi već nakon 5 minut , a poklim pol vure sam skinul se svece z neba.
Grejem se na benzinski, a sončeke tek izlazi.
Usput se slikam s najvekšišim kamijončekum na svietu. Sitna riba kit.
Da vidite kak mi je bilo vroče svjedoči i ova slika.
Zmrzle mi se rukavice, kolena...
...a i vilice na matoru.
Malo je počelo biti topliše kak sam išel bliže granici, a i planine British Columbia su čistam vredu.
Penetriram v Ameriku bez ikakvih problema, niko me nikaj ne pita za motor ni vozačku, sam pogledali pasoš i v tank torbu mi poluknuli a druge torbe nikaj. I tak ja prešvercal krpu špeka.
Velkom tu Amerikaaaaaaa
Pauza da neke hitim v kljun i zalevam z red bullom (bilo bi bolje da je red pršuta i red sira.
Doletel v Spokane, Washington. Došel sam oko 3 pa idem otprti račun v Bank of Amerika. No probljems - 25 bakija platiš i dobiš debitnu viza karticu. Idem si i po karticu za tulifon i jedino mi at&t daje opciju da kupim samo sim. Za 65 baksa dobil neograničene pozive i poruke bilo di v Ameriki i jenu gigu prometa.
Idem se najti s likom koji me ugostil prek couchsurfinga pa mi pokazuje po gradu.
Ok grad s nekim tam vodopadima i elektranu usred grada.
Kuham im večeru, normalno bili su oduševljeni (kaj amer zna kaj je prava hrana).
Jedna grupna prije odlaska. Normalno ovaj lik Japanac me odma pital za Mirka CroCopa hehe.
Budim se ne prerano jer neću opet voziti po debelom minusu pa krećem tek v poslije 10. Imam 550 km. Sameeeeee gaasssssss
Da ne propustite sljedeće objave o putovanju, „Zagorec v Ameriki“ molim Vas da ispunite SUBSCRIBE formu na dnu stranice. Hvala
FOLLOW US!